Smrt Smail-age Čengića

Vise od jednog i po stoleca posle prvog objavljivanja (1846), “Smrt Smail-age Cengica” i dalje vazi kao jedno od klasicnih i istovremeno uzornih pesnickih dela svoga vremena. Poput Petra II Petrovica Njegosa s kojim je poredjen i cija je licnost s razlogom dovodjena u vezu sa njegovim Smail-agom, i Ivan Mazuranic (1814-1890) je bio i pesnik i drzavnik, onaj ko kazuje o svetu i onaj ko uticajno deluje u njemu u isti mah. Etos kolektiva i zajednice nasuprot psihologije pojedinca i individue - to je „misao vodilja" Mazuraniceve slavne poeme. Smail-aga kao „negativni junak" prikazan je kao zlotvor i mucitelj, nasuprot „karakteru" kolektiva u vidu „brdjana". Ipak, Mazuranicev Smail-aga ispoljava i neka druga htenja i osobine, koja mu daju izvesnu „reljefnost", primerenu slozenosti umetnicke zamisli celog speva, cime se uspostavlja ona krhka ali za divno cudo trajna ravnoteza koja zaista uspelo knjizevno ostvarenje cini uvek iznova citalacki intrigantnim i iznutra dinamicnim i zivim.