Izgubljeni zavičaj i 12 novela

Kratki roman ili duža priča, Izgubljeni zavičaj (1955), Novaka je utvrdio kao jednog od najznačajnijih pisaca hrvatskog egzistencijalizma. Ovaj tekst je uneo i teme i motive koje će Novak opsesivno razrađivati u svojoj kasnijoj prozi. Narator Izgubljene domovine kao odrastao čovek dolazi na ostrvo gde je proveo detinjstvo i kroz četiri priče koje predstavljaju četiri godišnja doba (striženje ovaca, ribolov, berba grožđa, pečenje rakije) bavi se problemima vremena, pamćenja i zaborava. U središtu teksta je naknadno sećanje na narativni subjekt, koje uništava ideju njegovog arkadijskog detinjstva pronalazeći u njemu niz klasnih, rodnih i ideoloških pukotina.